Druidska pećina na Juhoru ulaz

Prema Stojićevim rečima, objekat od megalita za koji će se kasnije ispostaviti da je druidska pećina pronađen je tokom snimanja dokumentarnog filma o juhorskom keltskom utvrđenju, na terasi ispod bedema. Otkrio ga je Života Milanović, jedan od saradnika na filmu, i o tome obavestio Stojića u pauzi snimanja.

Lokalitet Veliki Vetren, podgrađe keltskog utvrđenja

- Položaj kamenih blokova ukazivao je da je pećina veštačka. Kada smo ušli u nju, prošli smo kroz hodnik od nekoliko metara na čijem kraju je proširenje. Na podu je bilo malo lišća, a ispod njega smo pronašli skoro celu ukrašenu posudu i gvozdeno koplje. Ti predmeti i još neke stvari ukazivali su na kultni karakter pećine – pomišljali smo da je u pitanju grob ili neka vrsta hrama, ali nismo znali ništa određenije. Međutim, pre par godina, sasvim slučajno, shvatio sam da je reč o druidskoj pećini, i to pošto sam na internetu video fotografije druidskih pećina iz Nemačke i Francuske. Sličnost je zapanjujuća. Ponegde su i prirodne pećine korišćene u te svrhe, ali veliki broj druidskih pećina su megalitske građevine izrađene od velikih kamenih blokova, baš kao objekat na Juhoru – objašnjava naš sagovornik.

Unutrašnjost druidske pećine na Juhoru, na podu su ostaci posude

Stojić napominje da je ovo najjužnija poznata druidska pećina, hiljade kilometara udaljena od sličnih objekata u zapadnoj Evropi, te da je ovo otkriće utoliko značajnije što u većini sličnih pećina nisu nađeni nikakvi predmeti. On kaže da je druid koji ju je koristio najverovatnije boravio u utvrđenju, a u pećinu je odlazio radi upražnjvanja kulta.

Dva druida

- Druidi su imali kompleksnu ulogu u keltskom društvu. Pripadali su upravljačkom staležu i obavljali dužnosti sveštenika, učitelja, sudije i iscelitelja. Gaj Julije Cezar o njima kaže da su bili oslobođeni vojske i da nisu plaćali porez, te da su se mnogi od njih posvetili nauci. U izučavanjima su provodili i po 20 godina, a sve su učili napamet, jer ništa nisu smeli da pišu. Druidska učenja su bila tajna, a obučavanje je sprovođeno u pećinama i šumama. Značajnu ulogu u njihovim obredima imala je imela koju su smatrali svetom biljkom – kaže Stojić.Legenda o 14 pustahijaJuhor je 776 metara visoka planina u centralnoj Srbiji, južno od Jagodine, sa koje puca pogled na celo srednje Pomoravlje. Iako se do njenog vrha relativno lako dolazi, tu, osim lovaca, retko ko zalazi, jer je ovaj deo među lokalnim življem od davnina na lošem glasu. Tako se po podjuhorskim selima vekovima prenosi legenda o 14 pustahija koji se sa maglom spuštaju na konjima iz svog prebivališta na vrhu planine, da kradu tek stasale devojke.Moguće je stoga da ni druidska pećina ni ostaci keltskog utvrđenja još ne bi bili otkriveni da se jednog novembarskog dana 1998, na Velikom Vetrenu, nisu ukrstili putevi lovaca i jedne lisice. Bežeći pred lovačkim psima, ta lisica se zavukla u svoju jazbinu, pa su lovci doveli psa jamara da je istera. Na kraju, kada su došli do plena, ustanovili su da je lisica stradala jer se uplela u nekakvu gvožđuriju, a u čeljustima su joj pronašli parče keramike. Proširili su jamu i izvadili iz nje nekoliko gvozdenih predmeta, među kojima su bile konjske žvale, koplja i razni ukrasni predmeti.- Po izlasku na teren zaključili smo da ti predmeti potiču iz ostave jedne konjičke jedinice, pohranjene u podgrađu keltskog utvrđenja tipa opidum iz 1. veka pre naše ere. Opidumi su u 2. i 1. veku pre naše ere bili najznačajniji tip keltskog naselja, i nisu bili samo vojna utvrđenja, nego i ekonomska središta. Do tada, mnogi istaknuti keltolozi smatrali su da toliko velika naselja ne treba očekivati južno od Save i Dunava. Posebno je bilo zanimljivo to što smo u ostavi, među nekoliko stotina raznih predmeta, pronašli tačno po 14 konjskih žvala i kopalja, koliko je bilo i pustahija iz legende – ističe profesor Stojić i dodaje da se sav taj materijal čuva u Narodnom muzeju.

Konjske žvale sa Juhora

Kelti u našim krajevima

Kelti se, inače, prvi put pominju u Podunavlju 335. godine pre naše ere, kada je Aleksandar Veliki pošao u pohod protiv Tribala i Geta. Nakon što je izbio na Dunav, do njega je došla jedna keltska delegacija da mu izrazi poštovanje, i tom prilikom je nastala poznata izreka da se Kelti ne plaše ničega, osim da im nebo ne padne glavu. Već 292. godine pre naše ere ovaj ratnički narod krenuo je u pohod protiv Tračana, a 276. godine pre naše ere poraženi su u bici kod Delfa. Posle te bitke, njihovi potomci, Skordisci, naselili su se u srpskom Podunavlju i Pomoravlju i vremenom toliko ojačali da su počeli da ugrožavaju rimske provincije.Profesor Stojić smatra da je juhorski opidum porušen tokom pohoda rimskog vojskovođe Kornelija Scipiona Azijagena iz 74. godine pre naše ere, jednog od prvih koji je preduzet sa ciljem da se slomi vojna moć Skordiska. Mada je taj pohod uspešno okončan, Kelti su zagorčavali život Rimljanima sve do kraja stare ere. O njihovom prisustvu na našim prostorima svedoče još i nalazi u Starom Kostolcu, Vranju, Zrenjaninu i na beogradskoj Karaburmi iz 4. i 3. veka pre naše ere, kao i na desetine nalazišta u Podunavlju, Pomoravlju i istočnoj Srbiji iz 1. veka pre naše ere.

Veza sa zapadnom Evropom

Profesor Milorad Stojić iz Arheološkog instituta u Beogradu kaže da ga je svojevremeno, nakon što je u poznatom časopisu „Arheologija“ objavljen članak o juhorskom opidumu, nazvao kolega iz Francuske, koji mu je ispričao da i u nekim francuskim mestima postoji legenda o 14 pustahija koji otimaju devojke.

Jedna druidska pećina u Francuskoj, sličnost sa pećinom na Juhoru je zapanjujuća

- Takođe, u mnogim izvorima pominje se i da su jezgro Skordiska činila tri viteza: vođa i dvojica njegovih pomoćnika. To su potvrdili i nalazi na Juhoru, jer su tri od 14 kompleta konjaničke opreme koje smo pronašli, kvalitetniji od ostalih –  kaže on.

Stounhendž na Juhoru

Tajanstveni keltski grad na Velikom Vetrenu deo svetske baštine, kod nas zaboravljen. Za svetsku nauku o Keltima, srpski lokalitet jedan od najvažnijih na svetu

Druidska pecina na planini Juhor

VELIKI Vetren, vrh planine Juhor ušao je ovih dana na velika vrata u svetsku kulturnu baštinu kroz ”Keltski leksikon” u kom su sabrana saznanja o ovom drevnom narodu. Keltska tvrđava na planinskom vrhu između levačke i moravske kotline je kontrolisala ključne puteve širenja civilizacije i vojnih pohoda i u ovoj enciklopediji je dobila posebno mesto.

Vodeći svetski keltolog, profesor Vaclav Kruta, smatra Vetren jednim od najznačajnijih evropskih nalazišta, a u srpskoj nauci i turističkoj ponudi ono je – zaboravljeno.

- Veliki Vetren je jedino poznato keltsko utvrđenje i metalurški centar južno od Save i Dunava, čije je otkriće izazvalo senzaciju u Evropi – kaže prof. dr Milorad Stojić, iz Arheološkog instituta SANU. Kod nas je, neobjašnjivo, gurnuto u zapećak i ostalo je neistraženo.

GRAD I KARAULA

TRAGOVI naselja na Velikom Vetrenu postoje još od sredine petog milenijuma, a velika keltska tvrđava sagrađena je u drugom veku pre Hrista. U njenom najnižem delu bila je nekropola sa svetilištima, iznad nje podgrađe s palisadama, a na vrhu Juhora nalazilo se utvrđenje zaštićeno ogromnim kamenim blokovima. Nalazi alata i topionica otkrivaju da se ovde nalazio i snažan rudarsko-metalurški i privredni centar.

Devojacka Stena Juhor

VEČNA TVRĐAVA KELTSKA tvrđava na Velikom Vetrenu kontrolisala je prostor od čak 1.000 kilometara kvadratnih, naročito raskrsnicu najvažnijeg puta kroz Moravsko-vardarsku dolinu, na pravcu sever-jug i saobraćajnice ka Dunavu dolinom reka Crmnice i Crnog Timoka. Posle odlaska Kelta, u zidine su se uselili rimski legionari, zatim Vizantinci, Srbi, Turci, povremeno Austrijanci i tako sve do 18. veka. U 20. veku Veliki Vetren je ponovo u dva navrata bio srpska tvrđava: 1915. srpska artiljerija je sa ovog planinskog vrha branila povlačenje civila i vojnika dolinom Morave.

GROM IZ VEDRA NEBA

I DAN-DANAS za vrh Juhora vezuje se jedna nerazjašnjena misterija, zašto i po vedrom nebu o ostatke tvrđave udaraju gromovi, kako kažu meštani sela u podnožju planine. Arheolozi pretpostavljaju da bi razlog mogao biti i dosta ostataka keltskih topionica ili metalnih predmeta koji privlače munje.

Pronadjeni predmeti na planini juhor, dokazi da su keleti ziveli na Juhor planini. keletske sekire, rimljanski novac i jos drugih vrednosti.