Uvod

Ovo je nezvanična prezentacija sela Izbenica. Par sličica, uz pokoji komentar, možda i uspeju da posetiocu na ovoj stranici malo pobliže prikažu lepote ovog sela.

Izbenica je jedno od lepših sela na području opštine Varvarin i nalazi se u samom podnožju na jugozapadnoj strani planine Juhor, oko Izbeničke reke.

Pre 100 godina desna strana reke bila je naseljenija, dok je danas situacija obrnuta. Poslednjih godina levu stranu naselja a naročito deo oko puta prema Suvaji naseljavaju mestani Suvaje koji rade u inostranstvu.

Izbenica zauzima površinu od 663 ha od kojih polovinu čini obradiva zemlja, dok je druga polovina pod šumom. Ima 733 stanovnika od kojih je trećina na radu u Austriji i Nemačkoj. Staro selo nalazilo se u dnu sela, prema bačinskim vinogradima, kod ušća Suvaje u Izbeničku reku, na mestu Selište. O stanovnicima tog naselja se ne zna ništa a oni koji naseljavaju današnje selo došli su pre 230 godina sa Kosova i oni još čuvaju običaje, nošnju i govor svoje stare postojbine.

Selo je dobilo ime po izbama (zemunicama) u kojima su prvi stanovnici stanovali. Meštani sela Izbenica se uglavnom bave poljoprivredom. U selu postoji osnovna škola do 4. razreda a đaci školu od 5.do 8.razreda pohađaju u selu Bačina. U Izbenici živi i radi samouki slikar i pesnik Budimir Marković, pesnik Živadin Jevtić a iz istog sela je i akademski vajar i slikar Dragoslav Marković. Selo ima dve pravoslavne crkve, dve prodavnice. Izbenica ima i fudbalski klub ali je teren na kom treniraju u lošem stanju. Inače, dosta meštana radi u inostranstvu, uglavnom po Austriji i Nemačkoj.

Do ovog lepog sela se dolazi autoputem E75, izlaz Pojate, nastavlja se putem E-761 kroz Ćićevac. Iz Ćićevca se skrece na put 220 za Varvarin – Bačina i onda za Izbenicu. Put 220 ide do Donjeg Kračina a odatle se nastavlja put 102 do Kragujevca. Izbenica je od izlaza Pojate udaljena 20.6km..

Do sela se može i iz Jagodine, put 214 do sela Majur, odatle put 217 do Varvarina gde se uključujete na put 220.

Poreklo stanovništva

Prema poreklu ondašnje stanovništvo Izbenice iz 1905 . godine može se ovako rasporediti :
Kosovsko – metohijskih doseljenika ima 6 porodice sa 26 kuće .
Iz okoline ima 3 porodice sa 25 kuće .
Iz okoline Aleksinca ima 2 porodice sa 11 kuće .
Iz Makedonije ima 1 porodica sa 5 kuće .
Iz Vranjskog okruga ima 2 porodice sa 5 kuće . ( podaci datiraju iz godine 1905 . ) [ 2 ]

Izbenica je naselje u Srbiji u opštini Varvarin u Rasinskom okrugu . Prema popisu iz 2002 . bilo je 531 stanovnika ( prema popisu iz 1991 bilo je 833 stanovnika . ) .

U naselju Izbenica živi 425 punoletnih stanovnika , a prosečna starost stanovništva iznosi godina 42,3 ( 40,9 kod muškaraca i 43,6 kod žena ) . U naselju ima 167 domaćinstava , a prosečan broj članova po domaćinstvu je 3,18 .
Ovo naselje je velikim delom naseljeno Srbima ( prema popisu iz godine 2002 . )

Izbenica kroz istoriju

Do početka Drugog srpskog ustanka, u proleće 1815.godine, Izbenica se nalazila u sastavu Osmanskog carstva. Nakon završetka Drugog srpskog ustanka, Izbenica ulazi u sastav Kneževine Srbije (Kneževina Srbija, ustavno ime Knjažestvo Srbija, postojala je u periodu od 1815. до 1882. godine. Nastala je posle Drugog srpskog ustanka i postojala sve dok 1882. godine nije proglašena u Kraljevinu Srbiju) i administrativno pripada Jagodinskoj nahiji (Jagodinska nahija je bila jedna od 12 nahija na koje je podeljena Kneževina Srbija prvom administrativnom podelom iz 1819. godine. Ova nahija prestala je da postoji administrativnom podelom iz 1834. godine, kada je teritorija Kneževine Srbije podeljena na 5 serdarstava) i Temnićkoj kneževini, sve do 1834.godine kada je Srbija podeljena na serdarstva.

Administrativna podela Kneževina Srbije u periodu od 1834. do 1836. godine

Čitava teritorija Kneževine Srbije je 1834.godine, odlukom skupštine podeljena je na 5 serdarstava i 19 okružja, čime su ukinuti svi oblici administrativnih podela koji su imali svoje poreklo u Osmanskom carstvu. U sastav ovih 5 serdarstava je ušlo i 6 nahija koje je Osmansko carstvo prepustilo Kneževini Srbiji u skladu sa odredbama Akermanske konvencije, koja je u članu 5.predvidela da se Kneževini Srbiji vrati 6 nahija (Krajina, Crna Reka, Paraćin, Kruševac, Stari Vlah, Jadar i Rađevina) koje su osmanlije zauzele posle slamanja Prvog srpskog ustanka..
Pet serdarstava na koje je podeljena Kneževina Srbija, su bila: Raško – sa sedištem u Čačku, Rasinsko – sa sedištem u Jagodini, Podunavsko – sa sedištem u Beogradu, Mačvansko- sa sedištem u Šapcu i Timočko – sa sedištem u Negotinu.

Administrativna podela Kneževine Srbije posle 1836. godine

Novim odlukama Narodne skupštine, donetim 1836.godine, koje je prihvatio i ustav Osmanskog carstva iz 1838.godine, Kneževina Srbija se deli na 17 okruga. O njihovim nadležnostima je bio donet poseban Zakon o Ustrojenju okružni načelničastva i glavnim dužnostima sreskih načelnika.

Р О Д О С Л О В

Oвај родослов започео је мој брат од стрица Станоје Миловановић дипломирани правник рођен у селу Дреновцу 1912. На моју молбу а како је радио у Министарству правде између других задужења и на пословима матичних књига из којих је преузео најстарије податке и направио је почетак овог родослова. Преминуо је и ћерка Ружица ми је предала докумантанцију те је то захваљујићи стрпљивим рођацима дошло се до ових могућих података и сачињен списак директних потомака као и њихових супржника са делимичним подацима о њима. Наш предак Стева-Стеван пореклом из Избенице, после наводног убиства Турчина пребегао у Дреновац СО Параћин.

Наш предак потиче из Избенице општина Варварин и њихова слава је Св.Сергије и Вакхо – Срђевдан, то је и наша слава која се слави 20 октобра. Непроменљивог је датума, а према данима у које пада припрема се одговарајућа храна посна или мрсна према дану у недељи. Женски потомци славе славу својих мужева сем у оним случајевима када удајом понесе у мираз и нешто очеве земље онда обележава тај дан само преслављујићи.

Према додатних информацијама Стеванов отац је Панта који потиче из села Макрешане околина Крушевца, који старином потичу из Херцеговине. Панта је имао пет синова од којих је предпоставка да је и Стеван-Стева рођен око 1750-60 г. Панта из родног Макрешане ожени се девојком у Избеници и његови потомци носе презиме Пантићи изведено из његовог имена. Стева није евидентиран у родослову Пантића пошто је мењао пребивалиште из Избенице у Дреновац и ту роди му се син МАТА, а Мати се роди Милован, Милоје и Станоје, и овај родослов чине њихови потомци.

Овим чином изјављујем захвалност својим родитељима, оцу Војиславу и мајци Милосави који од пет синова, нас тројицу су дали на школовању и завршили факултете. Посебно се захваљујем брату Милану и његовој супрузи Драгици, који су ме прихватили као своје дете и пружили сву помоћ у факултетском образовању, као и кућном васпитању.

Помогли су у првим данима живота мом сину Звонку. Моја супруга и син Звонко провели су дужи период боравка у њиховом дому уз свесрдну сваку помоћ.

Oбразовање Миловановића рођених у Дреновциу. Први високо образовани је Станоје Миловановић дип.правник, следе др. Милан В. Миловановић лекар, научник један од твораца вакцине против малих богиња и зaчетник вакцинације против дечје парализе. Душан Д.Милованић дип.ветеринар дугогодишњи директор ветринарске станице у Параћину. Душан В.Миловановић дип.инг.пољоприреде, дугогодишњи професор у Пољоприврене школе у Футогу. Мата В.Миловановић дип.ветеринар, дугогодишњи инспектор у месној идустрији ”ЈУХОР” Јагодина. Др.Милан Д.Миловановић лекар радиолог. Драгољуб М.Миловановић, дип.инг.електротехнике дугогодишњи инжињер Српске Фабрике Стакла Параћин. Мирослав М.Миловановић дип.инг. машинства, професор сред.техничке школе у Параћину. Зоран ЉМиловановић дип.инг.геологије НИС Београд. Остали високо образовани рођени ван Дреновца: др. Надица Д.Миловановић, лекар, производња лекова ИВАНЧИЋ и СИНОВИ. др. Звонко Миловановић лекар стоматолог спец, орална хирургија ради Дом здравља Јагодина, Горан М.Миловановић дип.инг.електротехнике, ради у ТЕЛЕНОР моб.телефонија, Бојан Д.Миловановић дип.инг.грађевинског факултета, сада асистент и докторантске студије, на овом факултету. Весна Љ.Миловановић дип.инг.геодезије. Ружица С,Миловановић, дип.педагог. Виолета В.Миловановић Уметничка академија. Смиља М.Миловановић, дип.архитекта, Мирјана М.Миловановић дип-архитекта. МинаМ.Миловановић лекар специјалиста алерголог-интериста. Са вишим образовањем Седам и са средњом школом осам.

20   октобар 2013 год.                                                                                       Захвалан срцем и душом
На дан славе Срђевдан      Мата Миловановић
Јагодини                                                                                                                  мајкино, моe Милe